Intervju: Milan Mitrović, Plastic Sunday
Plastic Sunday je niški rok bend koji je proglašen najboljim novim bendom za 2010. godinu po izboru kritičara web magazina Popboks. Ovaj perspektivni bend se od samog početka bavi autorskim radom, a u njegovom sastavu su: Milan Mitrović (vokal i bubanj), Vladimir Milosavljević (gitara i vokal), Bratislav Mitović (gitara) i Aleksandra Stanković (bas gitara). Imamo priliku da razgovaramo sa frontmenom benda Milanom Mitrovićem koji će za naš časopis reći nešto više o njihovom radu i o tome kako su za kratak vremenski period postigli veliki uspeh.
Kada je nastao bend Plastic Sunday i kako je sve počelo?
Sve je počelo zaista slučajno. Moram da kažem da je u samom početku Plastic Sunday bio „one-man“ bend. U tom periodu sam sâm snimio svoje instrumentale koji su putem interneta naišli na jako lepe reakcije stranaca. Tada je Plastic Sunday stilski zvučao potpuno drugačije i te numere su okarakterisane kao instrumentalni post-rok sa ambijentalnim uticajem. Presek tog perioda je album „Human“ koji se besplatno može preuzeti putem interneta. Jedina stvar koja je u tom trenutku nedostajala jesu živi nastupi, trebalo je okupiti bend i početi sa svirkama. Taj materijal je bio totalno drugačiji od svega što se u Srbiji danas svira. Bilo je jako teško pronaći prave ljude koji bi te kompozicije svirali, tako da sam bio prinuđen na promenu stila.
2008. godine smo se okupili oko pesama koje i dan danas izvodimo uživo, ali i tada smo imali problema sa kompletiranjem postave. Jako dugo smo radili kao trojka u postavi – dve gitare, bubanj i vokal, bez bas gitare. U periodu od 2009-2010. godine snimili smo veliki broj pesama u kućnoj varijanti i bukvalno bili bend koji se mogao čuti samo putem interneta. Dolaskom Aleksandre u bend bili smo najzad kompletni i spremni za nastupe uživo, koji su ubrzo i usledili.
Koje nagrade ste do sada osvojili i koje nastupe bi izdvojio kao značajnije?
Do sada smo osvojili nagrade uglavnom u vidu snimanja. Prva nagrada je bila ulaskom u finale konkursa „Hello Dobre Vibracije 2009/2010″, tada smo marta meseca snimili u studiju „S.T.R.I.P“ pesmu „Radostan dan“, drugo mesto po glasovima publike na „Gitarijadi“ u Zaječaru i na pomenutoj gitarijadi nagradu za najbolji scenski nastup i najlepšu basistkinju (to moram da kažem 
) i, naravno, nagradu kritičara magazina „Popboks“ za najbolji novi bend u Srbiji u 2010. godini.
U međuvremenu pesma „Radostan dan“ našla se i na mnogim relevantnim domaćim pop listama širom Srbije, čak je bila nominovana za najbolji singl na „Popboks-u“ i našla se i u nominaciji za domaći hit godine Radija B92.
Što se tiče nastupa, mislim da je svaki poseban na svoj način. Svaki nastup nosi svoje čari i svaki je priča za sebe.
Kao najbolji novi bend nagrađeni ste snimanjem u studiju produkcijske kuće „Digimedia“. Kakvi su utisci sa snimanja i kada ćemo moći da čujemo nov materijal?
Atmosfera u studiju je bila baš onakva kakva je trebala da bude, opuštena i radna. Iz studija „Digimedia“ i studija „VETS-a“, gde smo uporedo snimali, nosimo zaista utiske koje je teško opisati, koje bih poželeo svakom muzičaru da se dogode. Ovom prilikom bih pozdravio Gorana Crevara, čoveka kome dugujemo veliku zahvalnost za sve što je do sada uradio sa nama i Dragana Novkovića, kao i ostale koje smo upoznali tokom našeg boravka u studiju „Digimedia“. Rad sa tim ljudima se oseća i na našim nastupima uživo nakon snimanja, gde mi na bini pokušavamo da prenesemo makar delić te atmosfere. Najviše naravno hvala Popboks-u koji nam je omogućio snimanje i novo iskustvo koje će se pamtiti zauvek.
Nov materijal se za sada može čuti na našim nastupima uživo. Trenutno se nalazi u fazi masteringa i produkcije, tako da tek od jeseni će biti dostupan široj javnosti. U planu je online izdanje, a za sada postoje samo nemontirani snimci koje su čuli jedino prijatelji benda.
Prošli ste jaku konkurenciju za učešće na „Jelen Demofestu“ koji će biti održan u Banja Luci. Šta očekuješ od ovog festivala?
Što se nas tiče u Banja Luci ćemo dati sve od sebe na bini, a na žiriju je da proceni ostale stvari. Ja lično očekujem nove kontakte sa ljudima iz drugih bendova radi nekih tamo budućih nastupa, koji još nisu u planu. Inače konkurencija je zaista mnogo jaka, tako da davati bilo kakve prognoze je iluzorno, sve je moguće. Bitno mi je da Plastic Sunday zvuči dobro i bude maksimalno pripremljen, kao i za svaki drugi nastup. Uspeh je plasirati se i u 30 najboljih od 438 bendova iz cele bivše Jugoslavije. Ponosan sam na činjenicu da smo prvi bend iz Niša koji nastupa na „Jelen Demofestu“ nakon tri već održana festivala, ali to nosi i određenu dozu odgovornosti. Nadam se da ćemo dostojno predstaviti kako sebe, tako i naš grad po prvi put u Banja Luci.
Za kratak vremenski period ste postigli zapažen uspeh. Šta je to što vaš bend izdvaja od ostalih bendova?
Svaki bend radi i bivstvuje za sebe, bar ja vidim te stvari na taj način. Ne bih znao šta nas to izdvaja od drugih. Mi samo sviramo ono što volimo i to radimo krajnje iskreno i sa istim entuzijazmom bilo da je ispred nas 30 ljudi ili par hiljada, kao na „Gitarijadi“.
Najvažnije je da mi na bini uživamo dok sviramo zajedno, da uživamo na svakoj probi i da, pre svega, mi budemo ti koji će voleti Plastic Sunday iz razloga što je taj bend naša priča o nama, bez laži i foliranja.
Nedavno si izjavio da nemate mnogo šansi da nastupite u Nišu i okolini. U čemu je problem?
Problem je u nedostatku prostora u Nišu. Do skoro smo imali klub „Feedback“, njegovim zatvaranjem mi, kao i većina autorskih bendova u gradu, nemamo gde da nastupimo. Inače, Grad Niš ima neke druge svoje lokalne heroje, tako da za nas zaista nema mesta.
Drugi problem je uglavnom loša organizacija, kao i činjenica da mnogi koji su u tim organizacijama pokušavaju da ponize sve što je bend do sada uradio. Problem je i u medijima u Nišu. Na primer, ni jedna lokalna radio-stanica nema naše snimke iako smo nominovani na Radiju B92 za domaći hit godine. Ni jedna lokalna medijska kuća se nije zainteresovala za sve što smo do sada uradili, oni očigledno imaju svoje favorite, ali to nije naš problem. Do sada nam u Nišu niko nije izašao u susret, ali ne ljutimo se, stvari su takve kakve jesu.
Po tvom mišljenju, šta je potrebno da bi jedan rok bend bio uspešan na našim prostorima?
Po mom skromnom mišljenju, pre svega, potrebno je strpljenje i naravno da bend bude što iskreniji. Zbog toga, svaki bend mora da zna razlog svog postojanja. Svirati zato što je to „cool“ ili biti popularan, već je unapred osuđeno na propast. Rok muzika je uvek bila bunt i uvek će biti. Bend je živo biće sastavljeno od članova benda i to živo biće govori u ime svih iz te grupe. Članovi tog benda moraju imati međusobno poverenje kako bi opstali u zajedničkoj priči koja, ponavljam, mora biti iskrena. Nije uopšte važno da li će se ta priča nekome dopasti lil ne, važno je da svaki član benda prepozna sebe u toj priči.
U muzici je kao i u životu: nailaziš na razne prepreke, na razne uspone i padove, upoznaješ različite profile ljudi, kako dobre, tako i loše, pojedinima će više biti cilj tvoj neuspeh, nego njihov uspeh, uvek će ti pomoći neko od koga se najmanje nadaš-zato treba biti istrajan. Svi oni koji krče svoj muzički put posredstvom politike ili poznanstva, u većini slučajeva odlaze veoma brzo zaboravljeni. Treba ostaviti trag postojanja i vremena u kojem živiš. Što više svirati, probati, snimati i uvek ići dalje.
Gde ćemo moći da vas slušamo u narednom periodu?
U toku leta uglavnom ćemo biti van Niša. Učestvujemo 23. juna na „Prnjavorstock“ festivalu koji će biti održan u podnožju Avale, potom smo 25. juna u Vranju na „Balkan Streets Festivalu“. Krajem jula, tačnije od 27. do 29. jula smo na „Jelen Demofestu“ u Banja Luci, a 30. jula na „KontrapunkT“ festivalu u Pirotu. To je sve što znam za sada, u međuvremenu može da iskrsne još neki nastup negde. Do tada nas možete i dalje slušati putem interneta
-10.png){kind=avatar}
Loading ...
.gif)
Poslednji komentari