„Skreni levo. Ne, drugo levo!“

Muškarci i žene – razlike među polovima

Muškarci i žene su, doduše, sa iste planete, ali to ih ne sprečava da budu bitno različiti. Neke od ovih osobina su evolutivno uslovljene, neke naučene u procesu socijalizacije (vaspitanja). U svakom slučaju, ukoliko ne prihvatimo da je nešto jednostavno odlika pola, uvek ćemo se spoticati na isti kamen u vezi.

PIŠE Stanislava Puač, apsolventkinja psihologije

Da li su žene brbljive?

Inteligencija. Neminovno tema vatrene diskusije u društvu, ukoliko neko načne temu razlika među polovima. Muškarci će tvrditi da su oni pametniji, žene navoditi dokaze za suprotno. Šta je istina? Ni jedno ni drugo. Tačnije, i jedan i drugi pol ima razvijenije određene „oblasti“ inteligencije, a neke druge slabije, i otud beskonačna rasprava.

Činjenica je sledeća: žene poseduju (u odnosu na muškarce) razvijeniju verbalnu inteligenciju (sad će momci uskliknuti: „Alapače!“). Dakle, sve što se tiče baratanja rečima češće je ženska stvar – kako produkcija reči, tako i njihovo razumevanje. Zato je skoro bez izuzetka među profesorima jezika znatno veći broj žena (u proseku za 50% više).

Jedan od razloga za ovo postaje očigledan kada se analiziraju snimci moždane aktivnosti. Kod žena je znatno veća površina mozga angažovana pri govoru, ali su te oblasti dobro lokalizovane i nalaze se u obe hemisfere, za razliku od mozga muškarca. To praktično znači da, kada muškarac govori, cela leva hemisfera se aktivira tražeći centar za govor. Kada žena govori, osim veće površine moždane kore koja se aktivira, zbog lokalizacije funkcije govora, ostatak mozga je slobodan za druge aktivnosti. Tako da žene zaista mogu da pričaju i da rade više stvari za to vreme (Institut za psihijatriju u Londonu, 1999.)

Oblast za govor i jezik u ženskom mozgu

Žene rado pričaju i puno pričaju. Kada se okupe da gledaju film, recimo, za tih sat i po prodiskutuju film, glumce, likove, ali i bitnije događaje iz privatnog života. Muškarcima se pri pomisli na ovu žensku naviku diže kosa na glavi.

Kada muškarci i žene zajedno gledaju TV, obično će muškarci „zamoliti“ žene da ćute. Oni ne mogu istovremeno da prate program, analiziraju radnju i neobavezno ćaskaju o tome kako su proveli dan. I strašno ih iritira kad žene to rade, jer ne shvataju da žene prate radnju i dok pričaju. M.M. za Mlade 018 kaže: „Kad sednem sa devojkom da gledam film, svaki put moram da je utišavam. Ona ne razume da mogu ili da gledam film ili da slušam nju. A ja ne razumem zašto ona mora da priča za vreme filma!“

Praistorijski lovac

Naravno, i muškarci nešto umeju bolje. Druga oblast inteligencije gde postoje bitne razlike među polovima jeste spacijalna inteligencija. U pitanju je snalaženje u prostoru – tumačenje mapa, razumevanje trenutnog položaja, prostorna organizacija, sposobnost zamišljanja dimenzija i oblika stvari i slično. Ova veština spada u jednu od najjačih muškarčevih sposobnosti. Samo 10% žena ima iste prostorne veštine kao muškarci.

Ova veština se razvila kroz evoluciju, počev od praistorije. Muškarci su bili zaduženi za lov, te su stoga morali biti opremljeni za to da procene brzinu kretanja i udaljenost plena, kako ga pogoditi kopljem itd. Ženama ova sposobnost nije bila neophodna za preživljavanje, tako da se nije posebno razvijala. Danas ove veštine muškarci često upotrebljavaju prvenstveno na zanimanja koja traže dobru spacijalnu inteligenciju, ali i na sport. Tako da, umesto da love mamute, jure za loptom.

I ovde često nastaju nesporazumi i svađe. To dobro znaju muškarci vozači koji daju svojoj devojci/ženi da drži i tumači mapu dok oni voze. Skoro bez izuzetka, žena će mapu rotirati po potrebi, to jest, kada skrene auto, i mapa će se okrenuti. Ukoliko u tom trenutku muškarac poželi da baci pogled, obično dođe do rasprave. J.W. za naš časopis kaže: “Kad negde putujem sa ženom, moram njoj da dam mapu jer ja vozim. Ali kad krene da je vrti i da šušti njome, više me nervira nego što mi pomaže. A onda, kada za kratko vreme naiđe par skretanja i ona ne stigne to da isprati okretanjem mape, obavezno moramo da stanemo da bih ja razjasnio gde se nalazimo!“

Rešavanje problema i bujica emocija

Osim intelektualnih sposobnosti, i oblast emocija se značajno razlikuje među polovima. Često se muškarci žale da su žene preosetljive, a žene da muškarci to nisu. Čak i moderan muškarac, koji se ohrabruje da pokazuje emocije, i dalje je za ženu često suviše neemotivan.

Snimci mozga pokazuju da su emocije u muškom mozgu smeštene u desnoj hemisferi, što znači da ih u velikoj meri može koristiti nezavisno od drugih funkcija mozga. Dakle, muškarac, za razliku od žene (čijim emocijama upravljaju centri iz obe hemisfere), može da vodi raspravu dosta „hladne glave“, da ne odreaguje na uvredu emocijama, da u problemskoj situaciji reakciju svede na rešavanje problema. Robert Gur, profesor neuropsihijatrije, ističe da muškarac, budući da je njegov mozak „pregrađen“, kad se već nađe pred emocijama – ponaša više ne primaran način, slično napadnutom krokodilu. Za razliku od njega, žena će sesti i porazgovarati o problemu i osećanjima.

Nije samo fiziologija odgovorna za ovakvo stanje stvari. Muškarac nasleđuje breme evolucije i u vidu vaspitanja koje se dan danas primenjuje sa dečacima – „Nemoj da plačeš, ti si muško!“ Ženi je, s druge strane, dozvoljeno (ponekad čak i očekivano) da pokazuje slabost i ranjivost i bude otvoreno osećajna. Kada se muškarac i žena nađu zajedno pred problemom, često su oboje zbunjeni reakcijom ovog drugog.

Žena koja je pod stresom najčešće daje oduška svojim emocijama, mnogo priča, gestikulira, koristi puno prideva da opiše kako se oseća. Muškarčev logički um ovo čuje kao: „Imam problem – reši ga!“ Međutim, žene uglavnom ne žele u takvoj situaciji da njihov momak/muž uskoči poput nekog viteza i spasi je, već jednostavno da ih sasluša dok se one ne „isprazne“. Njima je potrebno samo da im neko kaže kako ih razume, kako su u pravu što se tako osećaju, i da će se sve nekako rešiti (bez detaljnog uputstva kako da se reši). A kada žena bude želela pomoć, nejverovatnije će je otvoreno potražiti.

Opravdanje koje daje evolucija

Iako su razlike među polovima brojne, i nemoguće ih je sve navesti i obrazložiti, razlike među individuama su još veće. Zato sve ovo može ali i ne mora u potpunosti da važi za svakog od nas. Međutim, kada imamo na umu da nije baš sve što nas kod partnera nervira njegova krivica, i da je nešto zapravo evolutivno nasleđe, možda uštedimo po koju svađu i budemo skloniji da mu progledamo kroz prste.

Ilustracije u tekstu su preuzete iz knjige „Zašto muškarci ne slušaju a žene ne tumače mape“, Barbara i Alan Piz